Ove godine oktobar mesec , mesec pravilne ishrane i 16. oktobar
Svetski dan hrane obeležava se pod sloganom " Klima se menja. Moraju i
hrana i poljoprivreda".
Bitno je skrenuti pažnju na formiranje pravilnih navika u ishrani od
najranijeg uzrasta posebno kad je reč o redovnosti obroka tokom dana,
raznovrsnosti namirnica koje se koriste u ishrani, način njihove
pripreme i količinama.
     Očekuje se da će broj stanovnika na Zemlji do 2050.godine biti
9,6 milijardi. Kako bi  zadovoljila sve veću potrebu za bezbednom
hranom i istovremeno obezbedila namirnice neophodnu za pravilnu
ishranu populacije, poljoprivredna proizvodnja se stalno menja i
odgovara na različite izazove savremenog doba , a jedan od njih su
klimatske promene.
     Ovogodišnji Svetski dan hrane posebno naglašava značaj
bezbednosti hrane na koju veoma utiču klimatske promene,pa nije
naodmet napomenuti nekoliko osnovnih pravila za bezbednost hrane.
     - Održavajte higijenu- obavezno perite ruke pre pripreme hrane,
posle korišćenja toaleta.Zaštitite namirnice od insekata i glodara, da
biste se zaštitili od mikroorganizama koji se preko ruku prenose na
namirnice.
     - Odvojite sveže od kuvanog. Jer mikroorganizmi sa svežeg mesa
,ribe, i morskih plodova lako prelaze na druge namirnice.
     - Hranu kuvajte dovoljno i temeljno.Tako ćete uništiti
mikroorganizme koji mogu biti opasni po zdravlje.
     - Čuvajte hranu na bezbednim temperaturama.Ne ostavljajte kuvanu
hranu na sobnoj temperaturi duže od dva sata. Sve sveže namirnice koje
se brzo kvare , držite u frižideru, a kada otapate meso iz zamrzivača,
prvo ga držite u frižideru nekoliko sati pa tek onda ga otapajte na
sobnoj temperaturi.
     - Koristite ispravnu vodu sa česme i sveže namirnice.Dobro perite
voće i povrće pod mlazom vode .
     Pravilan odabir namirnica, njihovo pranje i ljuštenje smanjuju
rizik od zaraze.
( izvor Centar za promociju zdravlja- izjzv-NSad)

 

Dušica Katanić

PREVENCIJA BOLESTI – NAJLAKŠI PUT DO ZDRAVLJA  
Prevencija bolesti obuhvata sve aktivnosti koje se sprovode kako bi se sprečila pojava bolesti, rano otkrila hronična i maligna oboljenja i blagovremeno primenila odgovarajuća terapija. Prevencija obuhvata redovan sistematski pregled jednom godisnje, edukaciju i vakcinaciju ljudi. Oboljenja srca i krvnih sudova, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, hronična plućna oboljenja, karcinom pluća, dojke, grlića materice, prostate i debelog creva su samo neke bolesti koje svakodnevno odnose živote zato što se kasno otkriju.   A zašto je to tako? Zbog : nepostojanja simptoma u ranom stadijumu bolesti, njihovog zanemarivanja ili pripisivanja svakodnevnom stresu, nervozi i umoru, kasnog odlaska na lekarski pregled, nedovoljne informisanosti o bolestima i rizičnim faktorima za najčešće hronične i maligne bolesti, nedostatak vremena i strpljenja za neophodna ispitivanja i analize, straha od dijagnoze i belog mantila…   Ponekad je dovoljna samo promena štetnih navika da se spreči razvoj izuzetno opasnih i smrtonosnih bolesti. Mogućnosti za primenu terapije su veće, šanse za ozdravljenje realne. Takodje se izbegavaju nepotrebni troškovi kao i neprijatnost hirurških intervencija i bolničkog lečenja. Nema nepotrebnog izostajanja sa radnog mesta. Zadržava se raniji životni komfor.   Najčešći fakotori rizika su: pušenje, povišen krvni pritisak, visok nivo masnoća i holesterola u krv, šećerna bolest, gojaznost, fizička neaktivnost, emotivni stres, pogrešne navike u ishrani, prekomeran unos alkohola… Neke od ovih faktora rizika možemo i sami da uočimo, ali je za potvrdu većine neophodna stručna analiza do koje se najlakše dolazi redovnim godišnjim sistematskim pregledom kod vašeg izabranog lekara. Samo 10% slučajeva raka uzrokovano je genetskim faktorom. Najveći broj, 90%, nastao je pod uticajem našeg ponašanja ili štetnog delovanja iz okoline.  

Bolje sprečiti, nego lečiti...neka postane stvarnost.  

Žaklina Romih Veljković  

Dom zdravlja Paraćin

ŽABALJ

GOSPODJINCI

Go to top